Kripto valute u Srbiji: Pravni okvir
U današnjem, digitalnom dobu, kripto valute i drugi oblici digitalne imovine postali su jedna od najčešćih tema širom sveta. Digitalna imovina, koja se oslanja na tehnologiju blockchain-a, donosi sa sobom revoluciju u načinu poslovanja, investiranja i razmišljanja o novcu. Osim što nude decentralizovanu i sigurnu platformu za finansijske transakcije, kripto valute predstavljaju simbol tehnološkog napretka i inovacija. Uprkos izazovima i nedoumicama koje prate ovu novu formu imovine, neosporno je da kripto valute imaju značajan uticaj na globalno finansijsko tržište i da će nastaviti da oblikuju način na koji poslujemo u budućnosti.
Digitalna imovina u Srbiji regulisana je Zakonom o digitalnoj imovini, koji donet je u decembru 2020. godine, a stupio na snagu 29. juna 2021. godine. Ova oblast je regulisana i nizom podzakonskih akata koje su doneli Narodna banka Srbije (NBS) i Komisija za hartije od vrednosti.
Zakon o digitalnoj imovini digitalnu imovinu definiše kao posebanu vrstu stvari – digitalni zapis vrednosti, koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, bez obzira na tehnologiju na kojoj je zasnovana (blockchain ili dr.).
Zakon izričito propisuje da digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima. Dakle, zakon pravi jasnu distinkciju između digitalne imovine i novca. Digitalna imovina ne predstavlja valutu, niti sredstvo plaćanja (iako je kolokvijalno nazivamo kripto valutom). Ovakav način definisanja digitalne imovine za posledicu ima pre svega to da se kripto valutama i drugim vrstama digitalne imovine ne mogu plaćati robe i usluge. Digitalna imovina se može razmeniti (trampiti) za drugu vrstu robe ili usluga, ili se može prvo pretvoriti u novac, sa kojim će zatim biti plaćeni roba i usluge. Sa pravnog i poreskog stanovišta ovakav način regulisanja digitalne imovine ima višestrukce implikacije.
Zakon digitalnu imovinu deli na dve kategorije: kripto valute (virtuelne valute) i digitalne tokene.
- Kripto valuta je vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti. Kripto valuta nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski (primeri kripto valuta uključuju Bitcoin, Ethereum, USDT i sl.).
- Digitalni token je druga vrsta digitalne imovine. Digitalni token njegovom držaocu može dati različita prava, uključujući pristup određenim uslugama ili proizvodima, pravo na deo profita ili imovine, pravo glasa o određenom pitanju, vlasništvo nad digitalnim resursima i sl. Digitalni tokeni jesu i NFT-jevi, koji se koriste za predstavljanje jedinstvenih digitalnih dobara, kao što su digitalne umetničke slike, video zapisi ili virtualni predmeti.
Nadležnost za pitanja koja se odnose na odlučivanje u upravnim postupcima, donošenje podzakonskih akata, nadzor nad obavljanjem poslova i ostvarivanje drugih prava i obaveza podeljena je između NBS i Komisije za hartije od vrednosti, u zavisnosti od toga da li je reč o kripto valutama ili digitalnim tokenima.
Rudarenje kripto valuta i digitalne imovine
Zakon o digitalnoj imovini izričito propisuje da je rudarenje digitalne imovine dozvoljeno, kao i da se odredbe zakona ne primenjuju na lica koja rudarenjem stiču digitalnu imovinu. Dakle, rudarenje ostaje izvan okvira zakona, a digitalnom imovinom koja je stečena rudarenjem moguće je slobodno raspolagati.
Iako sam postupak rudarenja ostaje izvan zakonske regulacije to ne znači da rudare ne obavezuju druge zakonske obaveze, kao na primer obaveza plaćanja poreza.
Takođe, NBS je donela Odluku o bližim uslovima i načinu vođenja evidencije imalaca virtuelnih valuta. Ovom odlukom je propisana obaveza pravnih lica i preduzetnika, imalaca kripto valuta, da putem sajta NBS dostave podatke na osnovu kojih NBS vodi evidenciju imalaca kripto valuta. Na ovaj način NBS je uvela potpunu kontrolu nad svim transakcijama pravnih lica i preduzetnika u vezi sa kripto valutama, kao i efikasno praćenje svih transakcija sa izrudarenom digitalnom imovinom pravnih lica i preduzetnika.
Usluge povezane sa digitalnom imovinom
Zakon o digitalnoj imovini detaljno definiše koje su to usluge povezane sa digitalnom imovinom. Usluge povezane s digitalnom imovinom obuhvataju:
- prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;
- usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac;
- usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;
- čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;
- usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);
- vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;
- usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;
- upravljanje portfoliom digitalne imovine;
- organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.
Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom ovlašćen je da pruža te usluge tek nakon što dobije dozvolu nadzornog organa. Pružalac usluga pored usluga povezanih s digitalnom imovinom može da obavlja samo one poslove i usluge koji su sa njima neposredno povezani. Izuzetak su pravna lica koja imaju dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva ili organizatora tržišta, koja mogu pored te delatnosti da dobiju dozvolu i za obavljanje usluga povezanih s digitalnom imovinom.
Postupak dobijanja dozvole sprovode NBS i Komisija za hartije od vrednosti. Odluka o zahtevu za dobijanje dozvole mora biti doneta u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva. U slučaju da nadležni organ odbije zahtev, podnosilac zahteva novi zahtev može podneti tek nakon isteka roka od godinu dana.
Zakon takođe propisuje da finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije (banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, platne institucije i dr.) ne mogu u svojoj imovini imati digitalnu imovinu, niti ulozi u kapital tih institucija mogu biti u digitalnoj imovini. Finansijske institucije takođe ne mogu pružati usluge povezane s digitalnom imovinom, niti mogu biti korisnici tih usluga.
Oporezivanje digitalne imovine – pravna lica
Porez na dobit pravnih lica
Pravna lica su dužna da plate porez na kapitalnu dobit na razliku između nabavne i prodajne cene digitalne imovine. Nabavnom cenom digitalne imovine smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu. U skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, utvrđena kapitalna dobit uključuje se u oporezivu dobit, koja se oporezuje porezom na dobit pravnih lica.
U slučaju sticanja digitalne imovine rudarenjem, nabavnu cenu predstavlja iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem digitalne imovine, koji su iskazani u poslovnim knjigama.
Obveznik je oslobođen plaćanja poreza u slučaju da ima dozvolu za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom, a digitalnu imovinu je nabavio isključivo radi dalje prodaje u okviru obavljanja svoje delatnosti.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica predviđa i poresku olakšicu za ona pravna lica koja novčana sredstva od prodaje digitalne imovine ulože u osnovni kapital rezidentnog obveznika ili investicionog fonda u Republici Srbiji. U tom slučaju kapitalni dobici ostvareni prodajom digitalne imovine ne ulaze u poresku osnovicu. Na koji još način pravna lica mogu umanjiti porez na dobit pročitajte u našem tekstu koji analizira poresku optimizaciju za IT kompanije.
Porez na dodatu vrednost (PDV)
Zakon o porez na dodatu vrednost izričito propisuje da se PDV ne plaća kod prenosa kriptovaluta i zamene kripto valuta za novac.
Kada su u pitanju digitalni tokeni, sutiacija je kompleksnija i neophodno je posebno analizirati svaki konkretan slučaj. Zapravo, u praksi postoji veoma različita praksa i kao različita tumačenja poreskih organa, pa je preporuka da se u svakom konkretnom slučaju pribavi mišljenje Ministarstva finansija o obavezi obračunavanja i plaćanja PDV.
Poreski tretman prenosa digitalnih tokena prevashodno zavisi od ekonomske suštine konkretnog digitalnog tokena. Sa tim u vezi, s obzirom na to da digitalni tokeni mogu imati različitu svrhu u smislu različitih prava njihovih imalaca, digitalne tokene je moguće podeliti u tri osnovne grupe:
- Digitalni tokeni čijim prenosom mogu da se steknu konkretna dobra ili usluge, bez garancija izdavaoca digitalnog tokena i bez prava isticanja zahteva prema izdavaocu digitalnog tokena – ne postoji obaveza obračunavanja PDV
- Digitalni tokeni čijim prenosom mogu da se steknu konkretna dobra ili usluge pri čemu je to pravo ustanovljeno danom izdavanja digitalnog tokena i konkretni token ima elemente vrednosnog vaučera u skladu sa Zakonom o PDV (npr. NFT tokeni) – obračunava se PDV
- Digitalni tokeni čijim prenosom mogu da se ostvare određena prava od izdavaoca tokena (npr. pravo na isplatu glavnice, pravo na isplatu kamate, pravo na procentualno učešće u dobiti i sl.) – ne obračunava se PDV
Oporezivanje digitalne imovine – fizička lica
Porez na kapitalnu dobit
U skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građanja digitalna imovina se oporezuje porezom na kapitalnu dobit. Obveznici plaćanja poreza na kapitalnu dobit jesu fizička lica koja su ostvarila pozitivnu razliku između nabavne i prodajne cene digitalne imovine. Nabavna cena digitalne imovine je cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu cenu.
Dakle, svako ko je digitalnu imovinu kupio po ceni koja je niža od cene po kojoj je istu prodao dužan je da plati porez na kapitalnu dobit, koji iznosi 15% od ostvarene razlike u ceni. U slučaju da je razlika između kupovne i prodajne cene negativna, to predstavlja kapitalni gubitak, koji se može prebijati sa kapitalnim dobicima koje obveznik može da vrši u narednih 5 godina.
Kada je u pitanju rudarenje digitalne imovine od strane fizičkih lica, takođe postoji obaveza plaćanja poreza na kapitalnu dobit. Dakle, poreska obaveza ne nastaje u trenutku sticanja digitalne imovine, već tek u trenutku njene prodaje. U slučaju rudarenja, nabavnom cenom će se smatrati iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem digitalne imovine rudarenjem, koje može dokumentovano da dokaže (npr. kupovina opreme za rudarenje, trošak električne energije i dr.).
Značajno zakonsko rešenje predstavlja i poresko oslobođenje za obveznike koji sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje ulože u osnovni kapital privrednog društva rezidenta Republike Srbije, odnosno u kapital investicionog fonda u Republici Srbiji. Obveznici se na ovaj način oslobađaju obaveze plaćanja 50% poreza na kapitalnu dobit.
Porez na kapitalnu dobit ne plaća ni obveznik koji raspolaže digitalnom imovinom koju poseduje duže od 10 godina.
Porez na nasleđe i poklon
U slučaju poklanjanja ili nasleđivanja digitalne imovine plaća se porez na nasleđe i poklon, koji iznosi 2,5% od tržišne vrednosti digitalne imovine.
U slučaju da su ostavilac i naslednik, odnosno poklonodavac i poklonoprimac nalaze u prvom naslednom redu, ova poreska obaveza ne postoji.
U situaciji kada su ostavilac i naslednik, odnosno poklonodavac i poklonoprimac u drugom naslednom redu, poreska stopa iznosi 1,5%.
Poslovanje pravnih lica i preduzetnika u vezi s digitalnom imovinom
Kripto valute ne mogu se unositi kao ulog u privredno društvo, već se mogu konvertovati (zameniti) za novac i kao novčani ulog uplatiti u društvo.
Nenovčani ulozi u privredno društvo mogu biti u digitalnim tokenima, samo u slučaju da se digitalni tokeni ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada. Izuzetak postoji u slučaju kada se radi o nenovčanim ulozima u ortačko i komanditno društvo.
Narodna banka Srbije vodi evidenciju sa podacima o pravnim licima i preduzetnicima koji su korisnici kripto valuta. U slučaju kada pravna lica i preduzetnici koriste usluge pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama, podatke NBS dostavljaju pružaoci ovih usluga. Ukoliko pravna lica i preduzetnici do kripto valuta dođu na drugi način, imaju obavezu da sami dostave NBS neophodne podatke, putem centra za razmenu podataka.
Prikupljanje kapitala putem izdavanja digitalnih tokena
Tržište kapitala u Srbiji je nerazvijeno, a segmenti ovog tržišta koji čine stub razvoja u privredama kapitalističkih sistema, kao što su tržište korporativnih obveznica ili berza, za sada su i dalje marginalni. Privreda se uglasnom finansira iz bankarskih kredita i sopstvenih sredstava. Međutim finansiranje putem bankarskih kredita za određene kompanije nije moguće, pre svega za novoosnovane start up kompanije.
Neki od osnovnih razloga za slabu zastupljenost finansiranja privrednih društava putem finansijskih instrumenata (akcija, obveznica, opcija, fjučursa i ostalih izvedenih finansijskih instrumenata) jesu složenost i visoki troškovi postupka njihovog izdavanja. Procedura prikupljanja kapitala može biti prilično kompleksna, uključujući različite korake poput izrade prospekta emitenta, dobijanja odobrenja regulatornih tela, kao i promocije i plasiranja finansijskih instrumenata na tržištu kapitala.
Zakon o digitalnoj imovini predviđa mogućnost prikupljanja kapitala putem izdavanja digitalnih tokena. Ovaj način prikupljanja kapitala je daleko jednostavniji, efikasniji i jeftiniji od prikupljanja kapitala putem finansijskih instrumenata. U slučaju da su ispunjeni uslovi propisani zakonom na postupak izdavanja digitalnih tokena primenjuju se samo odredbe Zakona o digitalnoj imovini, ne i odredbe Zakona o tržištu kapitala. Samim tim u celom postupku ne učestvuje regulatorno telo, Komisija za hartije od vrednosti.
Zapravo, u cilju izbegavanja primene Zakona o tržištu kapitala neophodno je da digitalni token nema karakteristike finansijskog instrumenta. Međutim, čak i u slučaju da digitalni token ima karakteristike finansijskog instrumenta, na njegovo izdavanje primenjivaće se samo odredbe Zakona o digitalnoj imovini pod uslovom da:
- digitalna imovina nema odlike akcija;
- digitalna imovina nije zamenljiva za akcije;
- ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac ne prelazi iznos od 3.000.000 evra
Ova zakonska mogućnost je veoma pogodna za tržišta u razvoju, kakvo je tržište Republike Srbije. Prag od 3.000.000 evra je postavljen prilično visoko, imajući u vidu potrebe domaćih mikro i malih pravnih lica, pre svega start up kompanija. Takođe, zakon ne propisuje obavezne karakteristike digitalnog tokena, pa je izdavaocu ostavljena široka autonomija da iskaže svoju kreativnost prilikom formiranja tokena i prava koja on pruža investitorima.
Beli papir
Beli papir je dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine, koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom i koji omogućava investitorima da donesu informisanu investicionu odluku.
Beli papir odobrava nadzorni organ, NBS ili Komisija za hartije od vrednosti. Odobrenje objavljivanja belog papira ne znači da je nadzorni organ odobrio svrsishodnost izdavanja digitalne imovine, niti da je potvrdio prikazane finansijske i tehničke informacije.
Nakon što nadležni organ odobri beli papir izdavalac ga objavljuje bez odlaganja. Izdavanje digitalne imovine i trgovanje digitalnom imovinom na sekundarnom tržištu je dozvoljeno bez obzira na to da li je za nju sačinjen i/ili odobren beli papir.
Međutim, inicijalna ponuda digitalne imovine za koju nije odobren beli papir ne može oglašavati, osim u izuzetnim slučajevima propisanim zakonom. Takođe, opravdano je očekivati manje poverenje investitora i slabiju zainteresovanost za digitalnu imovinu za koju nije odobren i objavljen beli papir.
Informacije u ovom dokumentu ne predstavljaju pravni savet u vezi sa bilo kojim konkretnim pitanjem i pružene su isključivo u opšte informativne svrhe.