Obračun zarade kao izvršna isprava
U praksi se često dešava da zaposleni, ukoliko im poslodavac redovno isplaćuje zaradu ne insistiraju da im poslodavac dostavi i takozvani „platni listić“, odnosno po zakonskoj formulaciji Obračun zarade i naknade zarade (u daljem tekstu: „Obračun“), međutim značaj Obračuna kao isprave naročito dolazi do izražaja u situaciju kada poslodavac na dan dospelosti ne isplati zaradu, odnosno naknadu zarade ili ih ne isplati u celosti.
Prema članu 121. Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi Obračun prilikom svake isplate zarade odnosno naknade zarade, ali i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade, i to najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec, što je potrebno svaki zaposleni da ima u vidu kada poslodavac ne isplati zaradu do datuma određenog za isplatu zarade, odnosno naknade zarade (datum dospelosti).
Ovo iz razloga što navedeni član 121. Zakona o radu, u 6. stavu, propisuje da Obračun predstavlja izvršnu ispravu, te zaposleni, u slučaju da poslodavac na dan dospelosti ne isplati zaradu i naknadu zarade, ako mu je dostavljen Obračun, može u izvršnom postupku znatno brže i jednostavnije ostvari svoje pravo na zaradu koja mu nije isplaćena od strane poslodavca, nego da se upusti u radi spor koji svakako duže traje.
Međutim, da bi Obračun imao svojstvo izvršne isprave neophodno je da Obračun sadrži i podatke propisanim Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade (u daljem tekstu: „Pravilnik“).
Bitno je istaći da je Pravilnikom, pored podataka o poslodavcu, zaposlenom, periodu na koji se odnosi obračun, datum dospelosti, kao i podataka potrebnih za obračun zarade, odnosno naknade zarade, članom 4. propisano da ako poslodavac na dan dospelosti ne isplati zaradu, odnosno naknadu zarade ili ih ne isplati u celosti, Obračun sadrži i potpis ovlašćenog lica i pečat poslodavca.
Prema tome, potrebno je da poslodavac zaposlenom dostavi Obračun za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade i naknade zarade, koji sadrži i potpis ovlašćenog lica (direktora, odnosno drugog zakonskog zastupnika poslodavca odnosno ovlašćenog lica u skladu sa zakonom), da bi isti imao svojstvo izvršne isprave na osnovu koje zaposleni može prinudno da namiri potraživanja u izvršnom postupku.
S tim u vezi, odredba člana 4. Pravilnika u delu u kom se ustanovljava obaveza upotrebe pečata u poslovanju društava i preduzetnika, prestajala da važi nakon izmena člana 25. Zakona o privrednim društvima, koji član nakon stupanja na snagu izmena propisuje da se posebnim propisom ne može se društvu uvesti obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, stoga nije potrebno da Obračun sadrži i pečat poslodavca, ukoliko poslodavac ne koristi pečat u poslovanju.
Prava zaposlenog kada kada mu poslodavac ne dostavi obračun zarade
Kada poslodavac nije dostavio Obračun zarade zaposlenom do datuma dospelosti, pored opomene pred utuženje, zaposleni se može obratiti nadležnoj inspekciji rada. Inspekcija rada, postupajući po predstavci odnosno obaveštenju zaposlenog da poslodavac nije dostavio zaposlenom Obračune kao i da nije isplatio zaradu odnosno naknadu zarade, vrši inspekcijski nadzor. Nakon što postupajući inspektor rada utvrdi da poslodavac nije dostavio Obračun zarade i izvršio isplatu zarade odnosno naknade zarade isti daje nalog poslodavcu da u primerenom roku postupi odnosno da dostavi Obračun (sa potpisom ovlašćenog lica) i izvrši isplati zarade i naknade zarade.
U dosadašnjoj praksi uvideli smo da uključivanje inspekcije rada, kao vida pritiska na poslodavce, često rezultira delimičnim ispunjenjem obaveze poslodavca, tako što isti dostavi Obračun zarade zaposlenom, uz obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata, shodno članu 121 Zakona o radu, što takođe dovodi zaposlenog u bolji položaj.
Naime, inspekcija rada će, ako poslodavac samo dostavi Obračun zarade zaposlenom, a ne isplati pri tom i zaradu odnosno naknadu zarade, dostaviti zaposlenom koji je podneo predstavku obaveštenje da je poslodavac postupio po nalogu ispektora rada i dostavio Obračune, ali da nije postupio po nalogu ispektora koji se odnosi na isplatu zarade odnosno naknade zarade u ostavljenom roku, i da je inspektor rada u skladu sa zakonskim ovlašćenima pokrenuo prekršajni postupak.
Napominjemo da, prema Zakonu o prekršajima, zaposleni kao oštećeni ima pravo da sam, odnosno preko punomoćnika, podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca zbog toga što mu poslodavac nije dostavio Obračun zarade odnosno nije isplatio zaradu i naknadu zarade. Međutim, iako za prekršaj odgovaraju poslodavac i odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica, neizvesno je da li će poslodavac ispuniti navedenu zakonsku obavezu, i to prvenstveno iz razlgoa da bi platio što manju novčanu kaznu, jer nadležni sud uzima u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja.
Sledstveno, zaposleni može putem inspekcije rada da utiče da mu poslodavac dostavi Obračun i da, nakon toga, na osnovu Obračuna zarade kao izvršne isprave prinudno namiri svoje potraživanje direktno u izvršnom postupku, bez podnošenja tužbe u radnom sporu.
Naravno, ovde ističemo da je u ovoj situaciji svakakao uputno da se pre upuštanja u postupak pred inspekcijom rada koji može da traje i nekoliko meseci, zaposleni prvo obrati poslodavcu opomenom pred utuženje, uz poziv da dostavi pre svega Obračunzarade , kao i da isplati zaradu i naknadu zarade, kao najbrži i efikasan vid pritiska, sa ciljem da se mirnim putem reši sporno pitanje i izbegne postupak pred inspekcijom rada odnosno sudski postupak.
Postupak kada obračun zarade nema potpis ovlašćenog lica ili pečat poslodavca
Ukoliko poslodavac ne isplati zaradu ili naknadu zarade i dostavi Obračun zarade koji ne sadrži potpis ovlašćenog lica, to jest potpis ovlašćenog lica i pečat poslodavca, odnosno Obračun zaposlenom dostavi u fotokopiji, pored predočenog pokretanja postupka pred inspekcijom, kao i upućivanja opomene pred utuženje, zaposleni čija potraživanje za isplatu zarade odnosno naknade zarade ne prelazi dinarsku protivvrednost 2.000 evra, imaju opciju podnošenja tužbe za izdavanje platnog naloga, u posebnom parničnom postupku koji traje znatno kraće od opšteg parničnog postupka.
Naime, član 456 Zakona o parničnom postupku propisuje da u slučaju da se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 2.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sud izdaje platni nalog protiv tuženog iako uz tužbu nisu priložene verodostojne isprave, pod uslovom da je u tužbi je iznet osnov i iznos dugovanja i naznačeni su dokazi na osnovu kojih može da se utvrdi istinitost tužbenih navoda.
Dakle, ukoliko zaposleni poseduje samo kopiju Obračuna, odnosno Obračun zarade koji ne sadrži potpis ovlašćenog lica (i pečat poslodavca – ako ga isti koristi u poslovanju), zaposleni može uz tužbu podneti kao dokaz ovakvu ispravu, u kojoj su naznačeni osnov i iznos dugovane zarade odnosno naknade zarade, s tim da uz tužbu ne mora biti priložen ni dokaz o uručenoj opomeni za plaćanje dospelog novčanog potraživanja.
Po ovakvoj tužbi se postupa u takozvanom skraćenom postupku, gde nadležni sud ako usvoji predlog za izdavanje platnog naloga, izdaje platni nalog bez održavanja ročišta, a koji platni nalog tuženi poslodavac može da pobija samo prigovorom o kojem takođe odlučuje isti sud po posebnoj-kraćoj proceduri. U slučaju da sud ne usvoji predlog za izdavanje platnog naloga, nastaviće postupak po tužbi u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku koje važe za opšti parnični postupak, što znači da zaposlenom svakako nastavlja da zahteva zaštitu svojih prava u standarnom parničnom postupku.
Imajući u vidu sve napred navedeno, na kraju ističemo da ukoliko zaposleni, ni nakon svih predočenih opcija kao vidova pritiska na poslodavca, ne uspe da izdejstvuje da mu poslodavac dostavi Obračun, ili makar fotokopiju Obračuna odosno Obračun zarade koji ne sadrži potpis ovlašćenog lica (kada može da podnese tužbu za izdavanje platnog naloga), zaposlenom jedino preostaje da svoja prava ostvaruje pred nadležnim sudom, podnošenjem tužbe za isplatu neisplaćene zarade i naknade zarade, koji postupak se vodi u skladu sa zakonskim odredbama o opštem parničnom postupku.
Informacije u ovom dokumentu ne predstavljaju pravni savet u vezi sa bilo kojim konkretnim pitanjem i pružene su isključivo u opšte informativne svrhe.