Izmene Zakona o privrednim društvima

Važeći Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021, u daljem tekstu: „Zakon“) skupština Republike Srbije donela je 2011. godine. Od stupanja na snagu Zakona, Skupština Republike Srbije je više puta donosila izmene i dopune Zakona, uključujući i poslednje, kada je dana 17.11.2021. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. U nastavku ovog teksta ukazaćemo na neke najbitnije izmene, a koje mogu biti su od značaja u praksi.

Sedište

Izmenama Zakona propisano je da je sedište društva mesto i adresa na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, statutom ili odlukom skupštine. Pojam sedišta društva se nije menjao, ali je precizirano da adresa sedišta društva podrazumeva: grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana. Osim toga, zbog velikog broja registrovanih „fiktivnih“ adresa sedišta, predviđeno je da zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako lice koje ima pravo svojine, nije dozvolilo upotrebu tog prostora za vršenje upravljanja poslovanjem društva. S tim u vezi uvodi se i novi razlog za prinudnu likvidaciju ako privredno društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta ne registruje novu adresu sedišta čime se omogućava uklanjanje iz pravnog prometa ovakvih privrednih društava.

eUprava – Registracija na portalu elektronske uprave

Izmenama Zakona dopunjen je član 21 Zakona, koji propisuje da društvo, pored već ranije obavezne registracije e-mail adrese, mora sada da bude registrovan i na portalu elektronske uprave, a iz razloga usklađivanja sa Zakonom o elektronskoj upravi. Naime, članom 40 Zakona o elektronskoj upravi propisano je da je organ javne uprave dužan da akt u formi elektronskog dokumenta dostavi stranci elektronskim putem, a da korisniku usluga elektronske uprave elektronsku dostavu vrši u Jedinstveni elektronski sandučić, osim ako drugačije nije propisano posebnim zakonom, dok je članom 15 navedenog zakona, propisano da građani i pravna lica mogu da koriste usluge elektronske uprave ako se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave, nakon čega im se obezbeđuje korišćenje Jedinstvenog elektronskog sandučića.

Registracija osnovnog kapitala kod prodaje stečajnog dužnika

Član 45 Zakona se dopunjuje sa još dva stava tako da sada Zakon predviđa da nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku, vrednost osnovnog kapitala tog privrednog društva registruje se u visini iznosa plaćene kupoprodajne cene iz ugovora o prodaji stečajnog dužnika, a ulog kupca kao nenovčani ulog u osnovni kapital, u vrednosti plaćene kupoprodajne cene. Ako bi vrednost iz kupoprodajne cene koju je platio novi član bila manja od vrednosti minimalnog osnovnog kapitala, vrednost osnovnog kapitala registruje se na vrednost minimalnog osnovnog kapitala koja je propisana za to društvo, a kupac je dužan da u osnovni kapital društva uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja.

Poslovi i radnje sa ličnim interesom

Izmene Zakona izvršene su i u delu koji reguliše dužnost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interesi. Konkretno, izmene se odnose na propisivanje sadržine obaveštenja koje lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu, iz člana 61 Zakona, dostavljaju nadležnom organu radi prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes. Takođe, propisuje se da je društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo dužno da na svojoj internet stranici ili na internet stranici Registra privrednih subjekata javno objavi nameru zaključenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje za koje je potrebno odobrenje, koje sadrži detaljan opis tog posla ili radnje, lično, odnosno poslovno ime povezanog lica, informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije, kao i podatke iz obaveštenja iz člana 65. stav 2. Zakona, odmah po donošenju odluke iz stava 1. ovog člana kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes, a najkasnije na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Prinudna likvidacija preduzetnika

Prinudna likvidacija preduzetnika je novina koja je predviđena izmenama Zakona. Naime, u taksativnom navedenim situacijama (ako je preduzetniku pravnosnažnim aktom nadležnog organa izrečena mera zabrane obavljanja registrovane delatnosti, ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine neprekidno i drugi) registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o preduzetniku kod koga su se stekli razlozi za brisanje iz registra sa pozivom da u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja deblokira poslovni račun, odnosno otkloni razlog za brisanje iz registra. Ako preduzetnik u roku ostavljenom roku ne deblokira poslovni račun, odnosno ne otkloni razlog za brisanje, registrator će u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti, doneti rešenje o brisanju preduzetnika iz registra.

Pristupanje novog člana društvu

Odredbe Zakona koje se odnose na Uslove i posledice prenosa udela, predviđene u članu 175 Zakona dopunjene su novim stavom kojim se propisuje da se, u slučaju pristupanja novog člana društvu, zaključuje ugovor o pristupanju novog člana društvu u pisanoj formi sa overenim potpisom lica koje pristupa društvu i lica ovlašćenog odlukom skupštine društva kojom se odobrava pristupanje novog člana. Time se precizira posebna pisana forma ugovora o prenosu udela koji se sačinjava u slučaju kada skupština društva saglasno članu 200, stav 1, tačka 21, Zakona, prethodno donese odluku o odobravanju pristupanja novog člana.

Ništavost ugovora o prenosu udela

Izmenama Zakona dodat je novi član 175a koji predviđa da presuda kojom se utvrđuje ništavost ugovora o prenosu udela ima dejstvo prema društvu i članovima društva. Pored navedenog stav 2, člana 175a, predviđa da ako je na osnovu ugovora o prenosu udela čija je ništavost utvrđena odlukom suda, bila registrovana promena članova društva u skladu sa zakonom o registraciji, nadležni sud presudu po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije zabeležbe u skladu sa zakonom o registraciji, a parnične stranke, odnosno njihovi pravni sledbenici imaju pravo da podnesu prijavu za registraciju promene podataka o članovima društva koji su bili registrovani na osnovu ništavog ugovora o prenosu udela.

Naknade direktorima i članovima nadzornog odbora u javnom akcionarskom društvu

Izmenama Zakona, dodate se nove odredbe koje uređuju naknade u javnim akcionarskim društvima, a u skladu sa odredbama Direktive 828/2017 EU. Tako se propisuje da je javno akcionarsko društvo u obavezi da ima politiku naknada direktorima i članovima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, koja mora biti jasna i razumljiva, kao i sadržina politike naknada. Takođe, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno ili komisija za naknade ako je obrazovana, dužni su da sačinjavaju jednom godišnje jasan, sveobuhvatan i razumljiv izveštaj o svim naknada koje je društvo ili sa njim povezano društvo koje posluje u okviru iste grupe društava isplatilo ili se obavezalo da isplati svakom pojedinom sadašnjem i bivšem članu odbora direktora, odnosno nadzornog odbora, u poslednjoj poslovnoj godini koja prethodi godini u kojoj se sačinjava izveštaj. Pored toga, društvo je dužno da izveštaj o naknadama objavi na svoj internet stranici nakon sednice skupštine na kojoj se raspravljalo o ovom izveštaju, koji mora biti besplatno javno dostupan najmanje deset godina od dana objavljivanja na internet stranici društva.

Prinudna likvidacija

U delu Zakona koji reguliše prinudnu likvidaciju privrednih društava, izvršene su izmene pojedinih članova. Kao prvo, uvedena su dva nova razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije. Prvi razlog je u korelaciji sa registracijom osnovnog kapitala društva koje je kupljeno u stečajnom postupku, pa se predviđa da ako kupac stečajnog dužnika kao pravnog lica, u skladu sa članom 45, stav 5, ovog Zakona ne uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja. Drugi razlog za pokretanje prinudne likvidacije odnosi na situaciju kada privredno društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta ne registruje novu adresu sedišta.

Beograd,
12. januar 2022. Godine

Inquiry